KRAJ MAPE EVROPE KAKVU POZNAJEMO?! Sporna teritorija je veća od Srbije i Crne Gore i može sve da promeni: SVET ČEKA

Od početka rata u Ukrajini pa sve do danas, svedoci smo najvećeg i najsmrtonosnijeg rata na tlu Evrope od završetka Drugog svetskog rata. Pored tragičnih ljudskih gubitaka, uništenih gradova i razaranja energetske i civilne infrastrukture, jedan od najvidljivijih i najdalekosežnijih rezultata ovog sukoba jeste promena mape Evrope.

Rusija je kroz vojne operacije, koje su započele aneksijom Krima 2014. godine, a kulminirale invazijom u punom obimu u februaru 2022. godine, uspela da pod svoju kontrolu stavi velike delove Ukrajine.

Koliko teritorije Rusija trenutno kontroliše

Prema preciznim analizama, ruske snage trenutno kontrolišu oko 19,25%, odnosno blizu jedne petine ukupne teritorije Ukrajine. U apsolutnim brojkama, to iznosi oko 115.500 kvadratnih kilometara, dok pojedini proračuni, koji obuhvataju baš sva osvajanja od 2014. godine pa do danas, navode i brojku od više od 123.000 kvadratnih kilometara.

Iako se u određenim periodima činilo da su linije fronta statične ili zamrznute, Rusija je u kontinuitetu nastavljala sa taktičkim napredovanjem. Analitika pokazuje da je u periodu od tri godine, počevši od kraja 2022. godine, ukupna okupirana teritorija povećana za 7.463 kvadratna kilometra. Samo tokom 2025. godine, prema procenama Deep State-a, ruske snage su uspele da okupiraju dodatnih 4.336 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije, što predstavlja oko 0,72% odsto ukupne površine zemlje.

Kada je u pitanju regionalna raspodela, teritorija pod ruskom kontrolom se može geografski podeliti na nekoliko ključnih celina:

Donbas: Ovaj bogati industrijski basen čine Donjecka i Luganska oblast, sa ukupnom površinom od 53.200 kvadratnih kilometara. Rusija trenutno kontroliše oko 88% ove teritorije (oko 46.570 kvadratnih kilometara).

Luganska oblast je gotovo u potpunosti pod ruskom kontrolom, dok u Donjeckoj oblasti kontrolišu oko 75% teritorije, ostavljajući oko 6.600 kvadratnih kilometara pod kontrolom ukrajinskih trupa

Zaporožje i Herson: Ove dve važne jugoistočne oblasti zajedno obuhvataju oko 55.700 kvadratnih kilometara. Rusija tu drži kontrolu nad oko 74% teritorije (tačnije 41.176 kvadratnih kilometara), dok je preostalih 14.500 kvadratnih kilometara pod zastavom Kijeva.

Ostale oblasti: Ruske snage takođe drže i manje delove Harkovske, Sumske, Nikolajevske i Dnjepropetrovske oblasti. Primera radi, u Sumiju i Harkovu kontrolišu pojas od oko 400 kvadratnih kilometara blizu granice

Poređenje sa državama na Balkanu

Da bi se posmatraču zaista približila stvarna veličina teritorije koju je Rusija okupirala, analitičari vrlo često koriste poređenja sa drugim evropskim državama, a posebno sa regionom Balkana.

Poređenja radi, teritorija koju je Rusija zauzela značajno je veća od ukupne površine Srbije i Crne Gore zajedno (čija površina u zbiru iznosi 102.172 kvadratna kilometra).

Ukrajinska vojska puca na ruske položaje u Harkovskoj oblasti 18. februara

Osvajanje ovakve teritorije i aktuelni mirovni planovi, koji bi de fakto priznali Krim, Donjeck, Lugansk kao rusku teritoriju uz "zamrzavanje" linija fronta, unose dubok nemir širom Evrope. Za Evropsku uniju i njene lidere, ovakav razvoj događaja predstavlja pravu noćnu moru i iznedrio je nekoliko veoma konkretnih, racionalnih strahova:

Opasan presedan upotrebe sile: Ukoliko se rat završi tako što će Rusija zadržati osvojeno, to bi bio jasan dokaz da agresija i vojna sila i dalje funkcionišu. Ovakav presedan urušava celokupan međunarodni pravni poredak i pokazuje da je moguće oružjem uspešno menjati priznate granice

Strah od daljih napada na članice EU: Postoji visoka bojazan da bi, ukoliko se Rusija vojno obnovi i konsoliduje nakon Ukrajine, sledeće na meti mogle biti same članice Evropske unije, naročito baltičke republike koje s njom dele granicu

Evropa prepuštena sama sebi: Uz pritiske i ultimatume iz Vašingtona o smanjenju pomoći, Evropa se suočava sa realnom mogućnošću da ostane potpuno sama, bez tradicionalnog američkog bezbednosnog kišobrana i zaštite

Sve ovo zapravo znači de fakto promenu mape Evrope i kraj jedne dugotrajne političke epohe. Kontinent koji je decenijama svoju bezbednosnu politiku zasnivao na diplomatiji i "mekoj sili", sada je primoran da uđe u surovu fazu geopolitičkog realizma. Granica između NATO i Rusije, nakon ruske invazije i potonjeg priključenja Finske i Švedske Alijansi, postala je znatno duža, nestabilnija i sklonija oružanim incidentima.

Mapa se Evrope se menja

Kao odgovor na ove tektonske potrese, Evropa preduzima korake ka militarizaciji nezabeležene u modernoj istoriji. Zemlje već prelaze u stanje strateške odbrane: baltičke zemlje uvode nova vojna regrutovanja, Finska ubrzano militarizuje svoju granicu sa Rusijom, a Poljska je podigla svoja vojna izdvajanja na čak 5% BDP-a. Otvoreno se planira formiranje zajedničkih vojnih brigada, izgradnja jedinstvene evropske PVO mreže i stvaranje svojevrsnog "evropskog Pentagona", ali će prelazak na punu stratešku autonomiju zahtevati ogromna odricanja i sredstva. Procenjuje se da će Evropu to koštati između 500 i 800 milijardi evra u narednih 10 godina.

Zaključno, mapa Evrope se ne menja samo fizički, već i bezbednosno i doktrinarno: rat u Ukrajini je bespovratno uništio posthladnoratovski mir i gurnuo Balkan i ostatak Evrope u novu realnost neprestane opreznosti i oružanog odvraćanja.

Bonus video

(Espreso/Blic)